Bez reci na dela

Pitam se sta treba da se dogodi da se ljudi promene? Da li mogu uopste ikada da se promene? Onako stvarno, a ne prividno naoko cisto da se kaze.

Smrt menja ljude, al sve mi se cini da to traje do prvog pomena od cetrdeset dana i onda jovo nanovo. Poltika menja ljude, al definitivno nisam obozavalac politicara tako da ne mislim o takvom menjanju(to mi je nekako uvek menjanje ka losije, gorem). 

Mozes li sutra da ustanes i postanes totalno druga osoba i kako? Zbog straha od smrti, bolesti, nestajanja, razdvajanja od nekoga/necega?

Meni je to tako pateticno i iskreno u to ne verujem. Mada vidim ljude koji snagom svoje volje a odakle je crpe to i dalje ne znam, menjaju svoje zivotne navike. Okrecu se zdravom, moralnom, tihom zivotu dok ti nisi stigao ni zube da operes!

A sta je s nama ostalima? Hocu li ja ceo zivot da na isti nacin maltretiram svoj mozak bolesnim mislima ili cu jedno jutro da se probudim i krenem na mentalnu dijetu?

A sta cete vi da radite? Kad smo kao ljudi jedno veliko nista. A kad je nesto nista onda to i ne moze biti. E moj Kante, Aristotele i Hegele... 

EPP terorizam

Uzbudim se svaki put kad vidim reklamu u kojoj neka nova prsata Pamela opsluzuje pivom gojazne "muskarcine". Ozbiljno pokusavam da udjem u poentu reklame gde zena ocigledno masturbira na biciklu dok u korpici za voce vozi i samponilistagod. Oda halucinogenim sredstvima pomocu kojih sebe vidite na planini ili u Diorovoj haljini takodje je zabrinjavajuca sa sve onom "blazeni kez" facom. Dupe moze da vam brise pile, ves da vam pere neka druga Marija, dok hodate kroz poljane izmedju cistog vesa(?) a jabuke vam padaju na glavu.

Nema te reklame o kojoj ljudi na dupe nece progovoriti. Svaka cast tim reklamonapravljacima. Banalizovane, debilne , retardirane, ulaze u usi u oci, po sistemu ako ne moze da bude mnogo dobro, daj da bude sto gore moguce. Tako vam na Pinku histericno neki glas vice MOOBTO MOBBBTO a prokleto bogato u ovoj zemlji je rodio samo KUKURUZ!

Do sad je tehika toliko uznapredovala da niko nikada nece ni saznati sta je to prehlada a kamoli umreti. Sve i da se "desi" da umremo u 80-oj mislice ljudi da je greota sto smo tako mladi napustili svet. To im se cini jer nam je koza dvaput mladja zbog silnih krema koje smo mazali ujutru popodne uvece i dok spavamo.

Ljudi ne citaju moj blog zato sto citaju tvoj. Jbg, opet sam zabotavila da kupim Saumu inace bi svi bili kod mene. Da ne pricamo o mojoj kozi, totalno je drvenasta, maltene sam se pretvorila u kesten, podhitno cu da nabavim "superupijajucu hidratantnu kremu na bazi ne znam kesten pirea". Al zato cu sve pare koje imam da prosledim svi mogucim bankama pa ce moji cukununuci da imaju za slicice. Ako ih uopstre budem imala posto cu da se ozracim- uz ovaj "tarifni paket" mogu da pricam non-stop, pa to jadna i radim da mi ne bi koji minut bio bacen, mi u Srbiji nista ne volimo kad se baca(zato smo valjda svi tako rumeni). 

E tako, posto mi je muka od naseg tv proigrama koji se sastoji 98% od reklama, idem da povracam u  moju wc solju. Posle cu da prsnem nesto dva tri puta i sve ce da se sija, ili ce to samo da se prsne, taj deo sa malim monstrumima u wc solji jos nisam ukapirala. Mnogo su mi gadniji ovi na tv-u. 

Putnicki kombi prevoz

Ej ukoliko je nekome potreban ili znate nekoga kome treba, prevoz kombijem, mozete da za cenu po dogovoru, vidite na ovom broju. 0642323666 Zoran

Digla se frka i halabuka sada oko ovog dima, pa ako nekome treba, brze da se snadje. 

POzdrav 

Strah, glad i seks

Procitala sam juce prekjuce da zene imaju urodjen strah od debljine, od gojenja, je l te. A onda sam se zamislila... Muskarci ne da nemaju strah od toga da ce jednog dana svojim zenama biti ruzni i aseksepilni, nego se konstantno tese reklamama u kome frajer od metar osamdeset i sto devedeset(kila) merka neku zgodnu konobaricu dok mu donosi pivo. Jos jedno za "stomace". One ostale reklame, u kojima se polugoli manekeni briju/mazu/zagledaju u svom fensi kupatilu upucene su (latentnim) homoseksualcima, samo oni jos stavljaju kreme za ocnjake i podocnjake.

Zasto zene, lepe, zgodne, pametne, mlade, perspektivne... jure zakrzljale polumatorce sa dosadnom i dzangrizavom zenom kod kuce. Evo, licno ne shvatam zasto se neko upusta u seksualni odnos sa nekim ko ocigledno nije cuo za higijenu ili barem pristojan izgled. Protiv sam svake zene sa prljavom kosom i muskarca ogromne stomacine. Strah od debljine takvi ne osecaju. A zasto? Zato sto i dalje postoje klinkice koje ce da napali cinjenica da je on "baja" jer sedi u "koznoj fotelji" pa ce jednu takvu da sredi i njoj. (Drugo su sponzoruse i njihove dembelije, o tome ni u ludilu necu da raspravljam).  

Sam taj naslov "Zene sa urodjenim strahom od debljine" navodi me da zamislim pateticnu zenu srednjih godina koja sedi ispred svog Tv-a cekajuci njegovu poruku dok usput prozdire 16 sarmi. Poslednji put sam pojela kilo mesa kad me decko ostavio ali kad sam imala 16 godina!!! Sad ne idem na aerobik zato sto me neko kritikuje da sam debela nego zato sto je to merilo zdravog zivota. Zato sto Severina ima bolje telo i desetak godina vise od mene. Sramotno. Zapusteno. Nezdravo.

Jos i onaj primerak sa "iskrivljenim ogledalom". Anoreksicne devojke u ogledalu uvek vide debelu devojku. Zato su i bolesne. Ali, primerci onih devojaka, a svi takve imamo u okruzenju, koje nose helanke ko da idu na izlozbu, dobro se osecaju u svojoj kozi, a o kolicini masnoca i sala i njihovoj kilazi- ni govora. Ma, furaj, bre, bitno je da se ti dobro osecas! Sta pricaju da si debela? Smeju ti se iza ledja? Ma ko ih jebe, sestro, super si, samo tako nastavi. Pa kad te stigne infarkt na jednom od tvojih izlozbenih setnji kroz nasilje u dopicnjaku, shvatices da nije poenta u lepoti koliko u zdravlju. 

Nije sramota jesti, piti, svi se mi otkacimo na slavama, svadbama. Sramota je u nemanju granica. U jelu, picu, moralnih i etickih.

Tvoj decko jeste debeo i ruzan, uz malo srece pozivece do 50-e posle ce da predje na zdravu ishranu i izgurace jos koju. Ti si mlada, lepa i za mentalnu ustanovu sto se zabavljas s njim.

Imas oci. Ali nemas morala. On ima zenu i dete. I tacka. 

Ne moze se uhvatiti senka

Ponekad imam osecaj da ti nikad nisam rekla hvala... Ne secam se da sam ti ikad rekla koliko mi znacis. Ne znam da li sam te dovoljno puta u zivotu zagrlila, ali dobro se secam kada sam te zagrlila poslednji put. Pomislim, Boze, samo da sam znala... Ali, sta? Ni to ne bi promenilo cinjenicu da tebe vise nema... Tvoje reci, tvoja blagost, prava dama. Je l znas da se ne mogu setiti tvoga osmeha? Boze, kako si bila lepa. Ja ne mislim kao i svi da si digla ruke od svega i na kraju odustala od borbe. Ne, ti nikad nisi bila takva! Nikad to ne bi uradila. A kako si nas onda sve polako pripremila na tvoj odlazak... Mesecima unazad, kao da si se oprastala. Ni to tad nisam shvatila!

Je l se secas kako si me ucila da budem dama? Pa kad si potrosila dane sijuci moju matursku haljinu iako ja nisam htela da bude nista posebno. Dala si sve od sebe da izgleda bas kao iz mojih snova, ucinila si je savrsenom, ovekovecila si taj momenat zauvek... svojim rukama i ljubavlju...

S prvim suncem, skuvala bih kafu za nas tri, ti bi ukrala malo vremena od rucka i sela da odmoris. A meni nisi delovala umorno, ja sam ti se divila sto sve postignes, sto sve radis, sve stizes i preda mnom nikad ne zalis. Naprotiv, tako si ponosna bila kad pored svega uspes i da mi usadis neku mudrost u moju tvrdoglavu pamet.

Kako mi neke reci sada ne izbijaju iz glave, kako bih ti postavila jos milion pitanja, pa makar svako od njih bilo samo "kako si". Secam se mozda jedine primedbe koja bi podsecala na zal, a to je kad si mi rekla "zavrsi, marina, fakultet, nemoj da te muce kao nas". Ej, dusu bih dala sad samo da ti nikad nije bilo tesko. A sad je kasno. Sad ti vise nije tesko nista, sad si na boljem mestu i ja se tesim time da si i dalje preko puta mene kao nekad i da samo treba da stavim kafu i ti ces doci...

Samo sam je jednom skuvala, sela na terasu i gledala u tvoja vrata. Niko nije izasao. Ja sam ustala i otisla.

I nisi mi ove godine donela jaja za Uskrs. Obamrla sam cela kada sam na vratima videla tvoju unuku. Boze, ona te se nece ni secati kad odraste, a tako je prelepa. Prava dama, bas kakva si ti oduvek zelela da bude.

Ne zelim vise da oklevam, niti da cekam da mi Bog oduzima ljude koje volim. Dobre ljude zove sebi, a mene ostavlja? Meni ostavlja prazninu u srcu, zal, koji ce samo kao gorak uzdah izaci kroz mene tesko i mrko. 

Ostaje mi samo da se pitam da li si znala koliki si deo mene zapravo bila TI. Kao druga majka, kao uzor, kao zena za sva vremena. Jer kao sto si rekla "sve zene su zmijice, samo ne znas koja je otrovna", tako ja negiram-  ti si bila prava zena, rodjena u pogresno vreme, bez bilo kakvog skrivenog otrova...

Sumnja u zelje

Ne mogu sebe da okarakterisem kao srecnu osobu u ovom momentu. Ne znam ni koji su tacno kriterijumi za to. Srecna ne. Imam dovoljno srece, mozda nekad malo vise nego sto mi treba, nekad je nisam ni svesna. Imam srece sto sam jos ziva. U tom smislu, imam je. 

 Pogledam iza sebe i osecam se razmazeno. Kao da uporno dobijam sta hocu, a da nikad nisam osetila da sam srecna. Volim da mislim da se nase zelje, sve nase zelje, ispunjuju onda kada ih mi postanemo svesni, kada priznamo sebi sta je to sto zapravo zelimo i kada svim srcem osecamo tu zelju. Jednostavno, kockice se poklope onda kada mi znamo kako zelimo da one izgledaju. U suprotnom, i najmanja sumnja, rasprsne nase zelje u paramparcad i mi ostajemo  nezadovoljeni. 

U principu, sve je to cist sex. Kad znas sta hoces to i dobijes, kad znas sta zelis, znas i da uzivas. I to je to. Zvuci suvise jednostavno da bi bilo istinito. Navika da sve sto je lepo mora da bude komplikovano je upravo ono sto nas tera da krsimo nase snove i gusimo sopstvene zelje. Gomilamo strahove.  Nema "volim te", nema "zelim te", nema "imam pare" i nema "imam kola", nema "zdrav sam", nema "ziv sam". Ne. Samo zasto. Zasto me volis? Zasto me zelis? Koliko imas para? Koja kola vozis? Kako si zdrav? Da li si siguran da si ziv?

U proste istine ne verujemo. Nema ih. Sve su lazi, a kriju se iza istine. U tome je fora, je l da? U tome da "otkrijemo u cemu je fora". A onda jos malo da vrtimo film i da se osecamo kako smo sve "skontali" i da smo tek sad na pragu istine. Pih! Nema drazi ovaj zivot dok se sve bude svodilo na kopanje po istini. A opet, svi cemo otici do djavola dok uzimamo stvari zdravo za gotovo. I dolazimo do najdosadnije cinjenice u zivotu a to je da svemu moramo pronaci neku meru, je l te? Granicu izmedju dobrog i zlog, drzimo se nje i sve ce biti ok.  

Kako onda da osetim totalnu histeriju, stopostotnu srecu, maksimalnu tugu, srecu, ljubav  orgazam? Ne ide to jedno s drugim. Nemoguce da je sve u zivotu tako  crno-sivo-belo. Nemoguce je osetiti nesto divlje prelepo i otupljujuce ako u to ne udjemo sa sto posto sebe. Sto posto crni, sto posto beli. Sa 100% zelje. 

Od nas prave cirkus

Necu da platim RTS pretplatu. Jebe mi se za skupstinu, jebe mi se za Ligu sampiona, ali necu, bre, da opet od nas prave cirkus! Opet je nasa drzava jedinstvena i neponovljiva po gluposti i sprdnji. Izlazu nas, bre, podsmehu citavom svetu, sta smo mi? Cirkus nakaza?

Vaznije je bilo sinoc pogledati prenos skupstine nego neku od utakmica. I onako nisu ni pustili utakmicu, kazu - vaznija je Srebrenica. OK, vaznije je to pitanje, svakako (eto, nam odgovora na ono koja je najvaznija sporedna stvar na svetu, a koja stvarno najvaznija), ali sad ce Aca i Slavica sledecih 16 dana da se svadjaju ko je tu koga zajeb'o pa mi nismo odgledali Bajern-Minhen. Vole poslanici da gledaju i lude kuce i veliku bacu, pa misle ajmo i mi malo, kad vec ne mozemo svi da stanemo na farmu.

A sta na to kaze UEFA? Pa oni, normalno, traze pare. Ko ce da plati njih ne zanima, a i zasto bi? Ljudi ne mogu da se nacude kako neko nece da pusti utakmicu a vec je debelo platio za to? Kako?! Pa pare nisu problem, pare nisu njihove. Od kad je sveta, veka i UEFE, nije im se dogodilo da im neko kaze - Izvin'te, nismo pustili vasu utakmicu, imali smo preca posla, ovaj narod, jebiga, voli da baca pare pa to ti je.

A tek kakav bi skandal ispao da su pustili utakmicu?! Hahahahaha... Izvin'te, gospodo poslanici skupstina se prekida na 90 minuta(+gore koj minut), otidjite meznite nesto, pa se vidimo kasnije, ko veli moze Srebrenica da ceka jos koj sat kad je vec cekala 10 godina.

Vec vidim taj ustanak protiv Slavke. Srecom, zena vodi skupstinu, nije se dala zajebati.

Mene ko i poslanike LDP-a, zabole i za jedno i za drugo, ja sam gledala svoja posla. Neko skoknuo do Arene, a neko iskljucio televizor. Laku noc.