What gives, what helps
Neverovatno je koliko je tesko da shvatimo sta nam je stvarno vazno. Ili bez cega stvarno ne mozemo. Priznajem da sam smotana, i da me zivot vodi vise nego sto bih ja zelela da vodim njega. Ali zacudim se kao dete od 5 godina kad vidim koliko tesko kontam STA mi je zaista najbitnije. Ni ne vidim zasto mi je toliko vremena trebalo da te stvari shvatim, no, dobro. Bitno je da sam sad uvidela to.
A da li vi svi znate sta je vama najbitnije. I da li idete ka tome ako znate, ili se jos niste zapitali? Ne, mnogo sam se zacudila da me niko nikad to nije pitao, postavljaju mi hiljadu pitanja dnevno, ali niko me nije pitao: ''Sta je tebi najvaznije?'' I eto, ''odnekud'' mi se stvorilo to pitanje i ajde da ga resim.
Normalno, to je za sobom povuklo niz drugih pitanja... Sta s tim? I da li vredi da ostajes u statusu quo? Da li ono sto se ne menja uopste vredi...? Da li vredi neko ko se nikad nece promeniti? Apsolutno i definitivno ne znam odgovor na to pitanje.
Zapravo sad sam se cela i pretvorila u upitnik. S tim jednim odgovorom imam jos 15000 pitanja, ali ajde da idem korak po korak i da se nadam da sam sad krenula putem dalje, a ne nazad i ne na istom mestu. Jos samo da primenim onu ''Nikad ne koracaj utabanom stazom'' i zaista cu reci da napredujem.
A map is more unreal
Than where you've been
Or how you feel
And it's impossible to tell
How important something was
And what you might have missed out on
And how it might have changed it all
...
Feist - Intuition