Mala stvar

Svake godine krajem avgusta, hvata me panika. U septembru se molim za koji sunčan dan više, u oktobru već ozbiljno preti depresija. Novembar i mrak u četiri i petn'est već ozbiljno prete da me bace u zimski san pa da preskočim apsolutno besmislene dane bez Sunca. I tamo negde, s prvim vetrovitim danom, prvom prilikom da prošetam u crvenom kaputu, setim se da postoji jedan razlog da ipak ne prespavam baš celu zimu. Jedan mali razlog sa mirisom karanfilića.

Kuvano vino. Ne znam da li ste ljubitelj alkohola, čajnih napitaka, sokova, zašećerenih kafa, ali ako niste nikada probali kuvano vino, postoje ozbiljne šanse da ste propustili jednu od boljih stvari zimskog perioda.

Još ako sedite u nekom toplom mestu, zidova boja senfa, a napolju vetar samo što ne oduva ljude sa ulica, ništa nije prijatnije nego šolja ili još bolje staklena šolja kuvanog vina. Sa malo cimeta, žutog šećera i kriškom narandže... Ako mi nije odmah pošla voda iz usta! 

Trač partija, najbolja drugarica, 'date'  ili kućna radinost- šporet na drva i šerpa u kojoj plivaju zrna karanfilića i kriške mandarine- zato što smo tako u mogućnosti. Zadovoljstvo je prava reč koja opisuje te trenutke. Ne sreća, ne uzbuđenje, ne histerija, baš- zadovoljstvo. Da udahneš miris vanile iz šolje i progutaš slatku krv koja ti prostruji kroz telo. Jao.

I onda shvatim da uvek postoji razlog da ostaneš budan. Pogotovo ako je ovako sladak. I neodoljiv.