Zapisi iz Novog Bečeja
Bila sam sinoć na Velikogospojinskim danima u Novom Bečeju. Otišla sam sa tri drugarice pravo posle osmočasovne promocije koju sam taj dan, verovatno poslednji put, radila za Frikom. Kako smo jedva izašle iz grada od gužve i jedva ušle u Novi Bečej od beskonačne (ko bi rek'o) kolone automobila , mislile smo da nećemo stići na Severinin koncert na koji smo , je l te, krenule a koji počinje u 21h.
Nakon nasumičnog raspoređivanja automobila ko će na koji kraj Bečeja da krene da se parkira, i nakon parkiranja na livadi po ceni od dve stotine dinara (a automobila je bilo k'o što moja drugarica reče, k'o na autopijaci u Bubanj potoku), krenusmo putem "desno, pa levo na kej pa pravo". Strpale smo koju limenku piva u torbe da ne izlazimo iz gužve i pohitale ka bini. Iako je ljudi bilo mnogo, prostor širok i prostran, nigde nije moglo da se oseti neko veliko ushićenje, gomilice ljudi su se okolo rasporedile i sedele, a i oni koji su stajali i slušali muziku sa bine, samo su to i radili- stajali. Ok, šta će da rade, neće da igraju kolo, nije to Guča, međutim u skladu sa vrstom muzike koja se čula, u Beogradu bi bilo prašine do neba, šutke na sredini i skakanje po glavamaramenima. Taj mađarski rok bend, ili šta god da je, prvi put ga čujem, raspevao je svoje slušaoce, Mađare svakako, ali osim što niko od nas nije reč pesme razumeo (niti se čovek jednom obratio publici s barem "Do viđenja" na srpskom), nismo videle da je neko mrdnuo dupetom. Hoću da kažem, ej, da tako neko nastupa poznat nama, mi bismo igrali, skakali, pevali i bili bismo oduševljeni. Maksimum koji su braća Mađari pokazali bilo je podizanje ruku u vis i eventualno zastave! Stvarno sam se osećala neviđeno neprijatno. Imala sam osećaj kao da oni ne smeju da pokažu više od toga, stalno su se okretali okolo i gledali kako ih neko gleda ili ne. To mi je stvaralo utisak kao da su oni neka ugrožena vrsta i da se plaše predatora. Kao da im je pevač govorio :,,Držite se, braćo, znam da vam je teško, Srbi su vas opkolili ali ne dajte se!"... Mada, naravno, kapiram da to nema mnogo veze sa onim što je zaista govorio.
I kad je posle šestog bisa, ćelavi pevač napokon otišao stvarno, mi smo se progurali napred da vidimo, pardon, čujemo Severinu. E tu je došlo 40-minutnog nastupa osoblja, aka, pomeri mikrofon levo, ne bolje desno, a zvučnik malo napred, ne bolje nazad, stavi stolicu crvenu, ne bolje zelenu i ooooooopet ispočetka. Kad se to završilo, i apsolutno svi poprimili blago rečeno namrgođen izraz lica, moglo je da se nasluti da će Seve izaći na binu. Imala sam onaj stav "Znači kad izađes znači gađaću te znači glupa kravo" međutim, posle jedne pesme i dve tri reči niko se više nije mrštio u Novom Bečeju. Aman, počela je u 23h!! Umesto u 21h!! I iskezila se i kao da su svi hipnotisani. Kraj. Mogla je i da nas potruje sve, opet bi se svi blagoteleći smeškali u njenom pravcu...
Mi smo skakale, to je samo Severina, ali kao da je Ramštajn došao, svi su poskakali jedni na druge. Može se reći da je to bilo i zbog gužve. Nakon udisanja isparenja sa potiljka osobe ispred, kapiram da bismo skakali da peva i Šade, ali u svakom slučaju, emotivno i isrpljujuće...
Inače, površnosti radi ovo moram da spomenem, ono što se moglo čuti kao glavno pitanje pred koncert je kako li će se obući! Ozbiljno, i najmanja kvota je bila na šorc i brus. Znate šta je obukla, farmerke i majicu. Bez dekoltea, bez šljapeće guzice, bez umetaka za kosu... Budući da sam obula nove patike, ja sam se osetila sređenijom od nje. A pritom, izgledala je sjajno. Bukvalno, sijala se. Mislim se Bože, ako ona sa trideset devet izgleda ovako, sija ovako i zaljubljena je ovako (uopšte me ne zanimaju detalji, to se jednostavno vidi) , što se onda ja sekiram u dvadeset trećoj! Majke mi!
I tako se taj ženski koncert završio, uz vatromet nad rekom koji je bio preromatničan i lep, nekim čudom mi to nije smetalo. Valjda zato što sam bila okružena drugaricama pa nisam imala potrebe da hejtujem i bljucnem.
Uglavnom, ako mi ne verujete, pogledajte i sami. Totalno kulturiška...
Zato što me male stvari čine srećnom
Zaspala sam tužna. Melanholična do granice bola, ali do one tačke kad ne naviru suze, kad nema olakšanja. Kad ni dobra knjiga ne menja osećaj. (Osim one rečenice koja me uvek oraspoloži- Gazda Stanku je na vratima od WC-a pisalo "I TO ĆE PROĆI"). Ali zaspala sam, to je bitno... Nisam se mučila mislima, nisam se prevrtala do jutra. Nije mi bila u glavi nijedna nada.
I, ujutru, sam znala da ću sebi ulepšati dan. Sama. Ma kako god. Zaslužila sam, čistim karmu već mesec dana! Mesec tačno... I sve sam zaboravila, uzela telefon, podigla novac, otišla po drugaricu da uzmemo stvar u svoje ruke. Neće mi serotonin sam od sebe porasti.
Čarobni koktel, autobus iz Novog Sada koji kasni pola sata i golub koji svoj ručak izliva na mene (Hvala!). Ali nas dve smo 6 sati kasnije bile u Guči. Molim lepo! I ne znam da li sam bila opijena alkoholom ili srećom što smo tu gde jesmo, što nisam sebi uskratila tu jednu malu stvar koja me čini srećnom- makar i na nekoliko sati. Ali za to vreme, ja sam bila baš to, najsrećnija osoba na svetu! I svako kolo je bilo naše i svaka pesma je bila :,,Jao-slušaj-ovu-de-me-nađe!" I ništa više nije bilo potrebno. Na jednu noć , sve je opet bilo savršeno... Svaki ritam, svaki pokret, svaki dodir, svaki osmeh... Svaka slika...
I stvarno me ne zanima ko će kada kako i zašto preko da me pogleda, ali takve trenutke mi ništa ne može pokvariti. Jer sve je savršeno... I pijani Španci i ludi Valjevci i vaša lepa šljiva... I trubački orkestar koji svira ,,Je veux"
I povratak autobusom u 5h ujutru sa ljudima koji goli spavaju na 4 sedišta u vrećama za spavanje! I suva usta po povratku u Beograd...
I kako god da se osećam, ne mogu a da ne dozvolim sebi da uživam punim srcem... 3 sata, 3 dana, 3 meseca... Jer to je ono što mene čini srećnom... Samo takve sitnice- uhvaćeni momenti. I ne zaboravljam...
A sutra ću, kad vidim zvezdu padalicu, ponovo da poželim "veliku stvar". Možda ću ponovo dobiti samo nagoveštaj nje... Al' mene će i to učiniti srećnom.
(Hvala M. i V. za prelepo veče u Guči- iako vam je bilo hladno. Volim vas.)