Četvrtak, Septembar 02, 2010
Otkrovenje
Pre neki dan sam jela pasulj. Kao mala mrzela sam pasulj (osim prebranca) i baš sam izričito odbijala da ga jedem. Mislim da mi se smučilo da kuvam sama za sebe i da jedem svoje brloge pa sam se priklonila šerpi s pasuljom. Definitvno, matori ljudi vole pasulj i briga ih i za ionako oronule želuce pa jedu k'o nenormalni. E pa sad sam ubeđena da je to zato što ih mrze da jedu nešto drugo.
Na primer, tad mi se baš jeo kačamak, tad kad sam jela pasulj. Ali babin kačamak, koji odiše masnoćama i sirom koji se topi. I popnem se ja na sprat kod babe da je , je l te, zamolim da mi, deder, napravi malo. Međutim, baba priča na mobilni, da iskoristi valjda to malo besplatnih minuta što joj ostalo, a neke njene baba- drugarice tu sede, onako, bleje. I kako sam ja na vrata tako su one pođipale sa stolica da mi pokažu šta su sve dobile. Jedna viče jastuk, druga viče besplatni ručak, treća neki zlatni lonac... Dok sam ja svakoj ponaosob da ne kažem na uvce objasnila kako zapravo ništa nisu dobile, dok smo se mi slatko ispričale, tako je i baba, moja baba, završila telefonski razgovor sa drugom babom, onom iz sela, je l te. Utom me deda pozove da prozborimo koju o akcijama, te kol'ko je to para, te 'oće te neće... I ja se slatko sa svima ispričam i okrenem se i odem, onako, takoreći jedva! Kako sam strčala dole do moje sobe tako se setim- kačamak! E pa nisam mogla ponovo gore vala... Zagrejala sam pasulj i pojela ga sa sve cveklom i sirom. A kačamak neka čeka mirnije dane...
Kasnije toga dana skuvala sam sebi jedan nesić, što bi se reklo strong 3 u 1, mada nije da je bilo nekog drugog u kući. I onda sam došla do famoznog otkrića. Kada ne bih imala čulo mirisa (a bogami i ukusa) ne bih mogla da razlikujem nes od pasulja. Oni su, brate, totalno iste boje. Eto, to sam ja zaključila i rešila sa svetom da podelim.
Interesantno poredjenje:)) ja ipak više volim nes, ali 2+1:))
Pasulj i nije los... ponekad...
lepo...mozda ga malo pretera sa ovim nesom i zakljuckom :)