truckanje

Embrion

"... U jednom trenutku bio sam tamo gde ne dopire ljudsko zlo. Gde smo svi čuvani kao embrion. U drugom, sedeo sam na vlažnom, blatnjavom, sivom podu. Iz poda se uzdizala šipka, a iza mene čuo sam glasan, piskavo-ženski smeh. Probudio sam se u autobusu na gradskoj liniji..."

Bolno bespomoćan, ponižen, a pre svega umoran. To je bio momak kome ste se smejali. Da li vas tome uče roditelji, da budete bahati, brutalni i nasilni? Da li su vas tog dana pustili iz kuće bez lepe reči, pa se svetite drugima? Čemu se smejete?

Reći će neko - deca. Ma, koja deca? Je l' biste bili ponosni na svoju ćerku ili sina ako bi s visine gledala na druge ljude samo zato što je jutros za razliku od njih imala šta da pojede i obuče.

On je mogao da bude bilo ko - momak koji je pretukao nasmrt nekog navijača, narkoman ili alkoholičar... A možda je, zamisli to, bio običan momak koji živi sa šestočlanom porodicom koju nema ko da izdržava osim njega. Je l' i dalje imate razloga da se smejete?

I ajmo jedan aplauz za "vest koja vraća veru u čovečanstvo": Jevrejin pustio Afroamerikanca da mu spava na ramenu, a šesti lik to fotografisao.

Sa sve natpisima "skoro pa neverovatno" i "ovo je fotografija koja vraća veru u čovečanstvo" i milioni miliona lajkova... Jeste li vi normalni? Koga, bre, zajebavate? Koja vera, koje čovečanstvo, deca vam se u autobusu na putu iz škole rugaju siromašnima i nesrećnima.

Vi ste krivi za to, sram vas bilo.