Utorak, Oktobar 16, 2012

Šta radite to, bre?

Plemenitost ne postoji. Izumrla je onoga dana kad su ljudi rešili da se okrenu sebi. Samo sebi.

 

Vrlo tužna priča me je danas osvestila i  bukvalno naterala to da shvatim. Da se razumemo, plemenitost kao vrlina ovde se posmatra isključivo iz ugla nas običnih smrtnika. Ne osporavam Nemanju Vidića koji kupuje stan ocu svog pokojnog prijatelja, to je za svaku pohvalu... Ali ono što mene zanima jeste ono što se odigrava daleko od očiju javnosti. U maloj ulici, u malom mestu u malom gradu.

Jutros je blizu moje kuće cvilela mačka. Ustala sam iz kreveta i videla da nekoliko dece stoji pored. O čemu se radi, mačku su udarila kola... Mačka je tu stajala, nažalost dok se ja nisam probudila. Kažem nažalost jer nemam naviku da ustajem rano, te ko zna koliko je tu bila pre nego što sam ja naišla. Recimo okvirno oko sat, dva. 

Budući da sebe smatram manje-više ok obaveštenom, znala sam da u Beogradu postoji hitna pomoć za životinje te sam ubrzo kontaktirala nadležne. I to na opšte zaprepašćenje svih ljudi okolo koji su bukvalno bili u fazonu ''NEMOJ, GLEDAJ SVOJA POSLA''. Nemam naviku da sa ljudima ulazim u raspravu pogotovo ako su u kasnim dobima, te sam odlučila da ne objašnjavam ZAŠTO nije u redu ostaviti životinju da ugine na sred ulice. Jer ako do sad to nisu naučili, ja im jebeno ne mogu dokazati. 

Ako zanemarimo blage konflikte, uspela sam da izdejstvujem da mačka živa dočeka radnike/veterinare Hitne pomoći, ali šta je bio problem. Dođe jedan deda iz komšiluka i krene da histeriše, iako sam prvo pomislila da mu je žao jadne mačke, njemu je izgleda bilo krivo što su je gurnuli ka njegovim vratima! Hej!!! Mozgu? Hej, dušo? Srce imaš li???

Neverovatno je to da je iako je nas dvoje dežuralo pored mačke on ipak uspeo da mačku uzme i odnese u kontejner, srećom, pored kontejnera! Stigla sam na vreme i čuvala je od lokalnih kerova, na zaprepašćenje apsolutno celog stanovništva  ove jebene malograđanštine.

Treća stvar i ,maltene, jedina pozitivna u celoj priči jeste dečak. Izvesni Veljko, koji je na svojoj bicikli ceo dan proveo čekajući Hitnu pomoć za ljubimce, vozeći se duž ulice, gurajući joj mleko pod nosić, zapitkujući mene, javljaju li se iz pomoći... Iako je u onim nezgodnim godinama kad te lako društvo proglasi čudakom, bez imalo oklevanja iznapušavao je svakog njegovog poznanika koji bi mačku preko pogledao, da su se svi postiđeno pogledom izvinjavali mački... Jedino on...    

 

Da je pregaze mogu, da je ubiju mogu, da truju kučiće po ulicama mogu, ali da pomognu bespomoćnoj jadnoj povređenoj životinji- to je ispod njihovog nivoa!!!

OK, kažem sebi, ne osuđuj Marina... Ali, život svakog od tog idiota koji ispod oka gleda u povređenu mačku nije ništa jebeno vrednije od života jedne mačke. Zato što koliko ona nema svest, toliko je nemaju ni oni. Ali mačka poliže bolno mesto gazdi, a čovek je otera da ne crkne ispred njegove kuće.

Da ironija bude veća, na relaciji pas-mačka, ja sam totalno pas osoba. Ne snalazim se s mačkama , i do skoro sam se plašila i mačića... Ali ne bih sebe do kraja života mogla da opravdam pred samom sobom da nisam nešto preduzela povodom nje. A kamoli pred Bogom.

Pa, pitam se, kako ti ljudi spavaju... Još bolje, kako žive? Gledaj svoja posla, mumlaj sebi u bradu, jedi sam, spavaj sad, crkni sam. 

 Ovo je tačno ono ponašanje kad ljudi ne znaju više kako da se ponašaju. Da su sami na selu i da naiđu na povređenu životinju, sigurna sam da bi je zbrinuli... Ali u ovim uslovima oni je oteraju da je ne gledaju - i problem rešen.

Iako je mačka čekala jako dugo da dođu po nju, zahvalna sam što su se uopšte pojavili veterinari. Bitno je da Beograd ima jednu takvu službu, morali bi samo više da porade na obaveštavanju javnosti. 

Ali izgleda da su svesni da javnost ne želi da zna dalje od svog stomaka.

 

 

[Odgovori]

Ima ljudi koji su sposobni da se ne osvrnu na pregaženog čoveka, a kamoli na macu. To je stvarno tužno. Mrzim osobe koji životinje smatraju nebitnim, pa i one su živa bića pobogu. Uvek ću im pomoći, jer su životinje bolje od nekih ljudi...Tebi svaka čast Marina na zbrinjavanju te jadne, bespomoćne životinjice.

Comment by dreamgirl (10/16/2012 15:21)

[Odgovori]

@dreamgirl

Naravno da su živa bića i da su vredna pažnje i da su bukvalno prepuštena nama na milost i nemilost. To je stvarno zabrinjavajuće s obzirom na to kakvi mi ljudi umemo da budemo neljudi.
Deprimira me kad umesto da je to bila normalna reakcija svake osobe svelo se na , kao sad, mene i tog malog dečaka bespomoćnog skoro koliko i sama životinja.
A ostali muk. I ne možeš njima ni da budeš za primer, samo ''čudna devojka iz ulice''...

Comment by marinamil (10/17/2012 01:18)

[Odgovori]

To nikako nije stvar ,,voleti'' ili ,,ne voleti'' zivotinje, to je ili si covek ili si sebicni monstrum. Takve ljude nikada necu razumeti... Ljudi su jednostavno izgubili kompas

Comment by minjoza (10/18/2012 16:18)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me