Četvrtak, Decembar 06, 2012

Pozorišno dobro veče

Doterani ljudi ulaze na staklena vrata. Reflektori oko njih prave elegantnu atmosferu. Dočekuje ih ljubazno ,,Dobro veče'' na svakom ulazu. Ostavljaju svoje sakoe, kapute i elegantne jakne kod devojaka i mladića ne starijih od 30 godina, obučenih jednako neupadljivo u crne košulje, tamne pantalone, u tamnoj obući.

Onda se u toj istoj bujici kreću ka mestu dešavanja. Zanimljivo je da iako se sve radi simultano, nigde se ne stvara gužva. Još jedno ljubazno ,,dobroveče'' i mala potraga za mestom. Čuje se zvuk preko razglasa koji ih moli da utišaju svoje mobilne telefone. Smeštaju se i poslednje pridošlice u sedišta i svetla se gase. 

Taj miris... Taj osećaj... Kad ugledam glumca na sceni, kad dočekam da vidim njegov trud svih ovih nedelja, meseci, godina... Kad osetim miris pozorišta... Ne znam da li ste primetili ali u svakom pozorištu bude mirisa. Ne, samo komešanje tih parfema, raznoraznih šanela, armanija i toaletnih voda. Već onaj izistinski miris pozorišta. Osetim ga onda kad prvi put ugledam glumca na sceni. I uvek mi izazove prelep smiraj, neki tako blag duševni zanos. I vodi me tokom cele predstave...

A glumci... Ne znam kolike su im te njihove pozorišne plate, ali kolike god da su, ma opet su male. Nedovoljne za to osećanje koje u meni prouzrokuju. Oni daju sebe i onda kad ne žele, kad nemaju kud, samo da završe predstavu do kraja. Šta god da im je na duši, tu su , predaju se nama i ono što dobijemo mi, vredi svakog minuta njihovog rada. Uopšte ne mogu da zamislim kako im je. Ne znam čak ni da li bih ja mogla da glumim tamo nekog Doktora D dok u sebi gorim, patim ili razmišljam o Infostanu. 

Publika se smeje, plače, ustaje na pola. Ima nas oduvek raznih. Ali tako sam sama sebi ponekad smešna kad shvatim da imam osmeh na licu tokom cele predstave. Od momenta kad počne, do momenta kad se aplauz završi... Posle sam u transu, sabiram utiske i sve tako do sledeće predstave. Da, mislim da je to jedna od stvari koje mogu da okarakterišem kao moju strast.

Pozorište, ljudi na sceni, osećanja koja u meni izazivaju. Sreću, tugu, zanos, uzbuđenje, strah! I ti mirisi koji me ispunjavaju i ti utisci koji ostaju. Onda kad uzmem kaput i izađem pa se osetim kao da sam pročitala knjigu. Napustili su me likovi u koje sam se tako uživela, a s druge strane, znam da je u redu i da će doći neki novi. Koji će me opet nasmejati do suza ili dirnuti u najtananija osećanja.

Mlade nade, legende, nove glumice, igračice, balerine, pevačice, sportisti, bivši voditelji, glumci sa reklama, i glumci iz crtanih filmova. Stojmenović i Đuričko, Bosiljčić, Lane Gutović, Vlasta Velisavljević, Anita Mančić, Mićalović, Ćetković, Vanja Ejdus pa i Mirka što da ne... I fenomenalni Pele!!! Dragan Petrović. Života mi , jednoga dana, izaći će na scenu i reći će samo ,,Dobro veče'' i ja ću zaplakati od smeha i od sreće.

Ma hvala vam svima!

Hvala vam glumci što postojite za mene.  

 

[Odgovori]

hvala tebi sto si otkrila to pozoriste...

Comment by j (02/06/2014 03:50)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me