S Marsa na Mars

Podigla si nos i presla na drugu stranu ulice. To te cini caricom. Pokazala si svetu zube- blistavo bele. Ooo, sujeto! Ti sto ne das da drugi udare na mene cak i kad bi mi to vise koristilo nego budali samar. Ti sto ne umes da stavis moj ponos na oflajn u kriticnim momentima mog konstantno napetog zivota. O , udri, sujeto, samo si mi jos ti ostala!

Da li te tvoj preterani egoizam dovodi u apsolutnu zabludu da ti zapravo nisi egoisticno bice?  Ne, ti si Marsovac i tvoje emocije se gase i pale k'o svetlo na lusteru. Dabome, to podrazumeva tvoj nesebicno brizni odnos prema drugim nizim bicima, takodje poznatim kao "ljudi". I vas se odnos svodi na tvoje siroke i bezmalo multidarezljive postupke. Doprinosis njihovom bicu u tolikoj meri da oni nesumnjivo i grupno treba da se presele na Mars. Da sluze tebi.

 Dajes, dajes, dajes i samo dajes. Ni sam ne znas odakle ti toliko zaliha sebe (verovatno, palo s Marsa), ali bezrezervno, ti samo dajes. Ponos? Za tebe nepoznat pojam. Did you mean bride ? U tom slucaju, u miraz od mene direktno u tvoje ruke- ja. I to znas kakva ja? Ma nesebicna, ultrapozrtvovana, sto daje ruke, noge, obe glave, ma samo tebi- pravo s Marsa, naravno. 

Ali onog momenta, onog svetlosnog trenutka, kad mi dirnes u Mars- ja napadam.  Sa sve mojim antiponosom,  nepostojecom sujetom i umetnutim egoizmom. Ispod mire tri djavola vire. A sta ima na Marsu, Boga pitaj! Jer kad grune povredjeno bice, ne zna gde dira, a Mars napada!

Pa se zapitaj malo bolje sta ces da radis kad ti osim tvoje sujete koja ne sluzi nicemu dobrom, ne ostane ni trunka drugih osecanja, a kamoli ljudi.  Ko vise vredi? Ponos ili neko drugi?