Jedan trenutak srece
Da li ste nekada razmisljali o tome koji je vas najsrecniji dan u zivotu?
Ja nisam, i mislila sam e da ne mogu da izaberem koji mi je dan bio lepsi od kog...
Medjutim, desilo se da sam procitala na jednom sajtu za, je l te, druzenje, kako je meni draga osoba kao svoj najsrecniji dan u zivotu obelezila dan kada je Srbija pobedila Nemacku na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010. godine. Za nesportski nastrojene, ovo moze delovati banalno, za prave ljubitelje fudbala, razumljivo, u pravu su i jedni i drugi... Cinjenica je da je ako je kriterijum euforija, lupanje srca, uzbudjenje i smeh do placa, ovo bi sasvim uslo u opis srece. Cak i ako zelite da kazete kako ima i bitnijih stvari u zivotu, realno, ima ali, jos realnije, to je sasvim relativno. Niti smo svi stvoreni da radjamo niti da se zaljubljujemo non stop, ali fudbalsku magiju niko ne moze da negira.
I vratim se u najranija secanja, kopam dublje nego sto bih mozda zelela, i trazim svoj najsrecniji dan.
Od prvog secanja, ukusa cokolade Najlepse zelje u ustima, to mi je nekako najjace iskustvo culom ukusa. Lepo. Ali, sreca...Hm ne..
Dalje, izlazim iz aviona na aerodrom u Moskvi, miris Zelengoroda i prvi poklon od mladih Ruskinja... Tu imam pet godina i vec osecam da tu ne pripadam, medjutim nakon dve nedelje od Tamare i Irine dobijam na poklon ruske igracke i osecam se prihvaceno. Zadovoljno, lepo,euforija, ali najsrecnija... Ne...
Sledeca radosna dogadjanja vezana su za moje ambicije u plesnoj skoli. Kada sam prvi put izdejstvovala mojima, da ne kazem izmanipulisala cipelice boje sampanjca, malo skuplje za nas tadasnji budzet i jos sa petom od 5 cm... Mojoj sreci zaista nije bilo kraja... I dan danas ih cuvam, a to je bilo pre 12 godina...
Problem je u tome sto sam cokoladu prebrzo istopila u ustima, sto sam drugarice napustila bas kad sam se bila prilagodila i sto sam nakon bozanstvenih cipelica dobila najfrljavijeg partnera za igru i ostala bez medalje... Nisam, dakle, mogla da budem prelepo presrecna.
A prve ljubavi... A ona jedna bas prava... Ima, postoje trenuci koje mogu da obelezim kao srecne, momente kao fatalne za moju euforiju i cak i suze (uvek skrivene) radosnice. Ali bas zato sto ne mogu da odvojim vise od jednog jedninog trenutka, ja to ne mogu da nazivam najsrecnjim danom u zivotu.
Da li sam ja u minusu zbog toga sto ga nemam? Ili sam u ogromnoj prednosti zato sto imam bezbroj malih lepih trenutaka?
Ne znam, i nesto ce drugo presuditi, a meni samo ostaje da sacekam. Mozda ce doci.... Najsrecniji dan u mom zivotu.