Utorak, Mart 01, 2011

Jedan trenutak srece

Da li ste nekada razmisljali o tome koji je vas najsrecniji dan u zivotu?

Ja nisam, i mislila sam e da ne mogu da izaberem koji mi je dan bio lepsi od kog... 

Medjutim, desilo se da sam procitala na jednom sajtu za, je l te, druzenje, kako je meni draga osoba kao svoj najsrecniji dan u zivotu obelezila dan kada je Srbija pobedila Nemacku na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010. godine. Za nesportski nastrojene, ovo moze delovati banalno, za prave ljubitelje fudbala, razumljivo, u pravu su i jedni i drugi... Cinjenica je da je ako je kriterijum euforija, lupanje srca, uzbudjenje i smeh do placa, ovo bi sasvim uslo u opis srece. Cak i ako zelite da kazete kako ima i bitnijih stvari u zivotu, realno, ima ali, jos realnije, to je sasvim relativno. Niti smo svi stvoreni da radjamo niti da se zaljubljujemo non stop, ali fudbalsku magiju niko ne moze da negira. 

I vratim se u najranija secanja, kopam dublje nego sto bih mozda zelela,  i trazim svoj najsrecniji dan.

Od prvog secanja, ukusa cokolade Najlepse zelje u ustima, to mi je nekako najjace iskustvo culom ukusa. Lepo. Ali, sreca...Hm ne..

Dalje, izlazim iz aviona na aerodrom u Moskvi, miris Zelengoroda i prvi poklon od mladih Ruskinja... Tu imam pet godina i vec osecam da tu ne pripadam, medjutim nakon dve nedelje od Tamare i Irine dobijam na poklon ruske igracke i osecam se prihvaceno. Zadovoljno, lepo,euforija, ali najsrecnija... Ne...

 Sledeca radosna dogadjanja vezana su za moje ambicije u plesnoj skoli. Kada sam prvi put izdejstvovala mojima, da ne kazem izmanipulisala cipelice boje sampanjca, malo skuplje za nas tadasnji budzet i jos sa petom od 5 cm... Mojoj sreci zaista nije bilo kraja... I dan danas ih cuvam, a to je bilo pre 12 godina...

Problem je u tome sto sam cokoladu prebrzo istopila u ustima, sto sam drugarice napustila bas kad sam se bila prilagodila i sto sam nakon bozanstvenih cipelica dobila najfrljavijeg partnera za igru i ostala bez medalje... Nisam, dakle, mogla da budem prelepo presrecna.

A prve ljubavi... A ona jedna bas prava... Ima, postoje trenuci  koje mogu da obelezim kao srecne, momente kao fatalne za moju euforiju i cak i suze (uvek skrivene) radosnice. Ali bas zato sto ne mogu da odvojim vise od jednog jedninog trenutka, ja to ne mogu da nazivam najsrecnjim danom u zivotu.

Da li sam ja u minusu zbog toga sto ga nemam? Ili sam u ogromnoj prednosti zato sto imam bezbroj malih lepih trenutaka?

Ne znam, i nesto ce drugo presuditi, a meni samo ostaje da sacekam. Mozda ce doci.... Najsrecniji dan u mom zivotu.

 

[Odgovori]

Naročito mi se dopao deo o plesnim cipelicama...to jako dobro razumem. Gde si plesala?

Comment by sanjarenja56 (03/01/2011 06:35)

[Odgovori]

Ja imam dva takva dana, kojih se jasno sećam.Oba su se dogodila 2006-te godine, koju inače smatram za moju najlepšu.
A što se tebe tiče...ako ih nisi našla, pošto si prekopavala po sećanjima...tek će doći...budi spremna i sačekaj ih raširenih ruku... :)
Veliki pozdrav !

Comment by leopard (03/01/2011 09:42)

[Odgovori]

Imam takav dan.Prosle godine u julu,povratak korenima.Nesto samo moje.
Pozdrav

Comment by unajedina (03/01/2011 11:56)

[Odgovori]

sanjarenja56,
Plesna skola Vracar je bila aktuelna kad sam se ja time bavila, plesala sam kod njih :)

Comment by marinamil (03/01/2011 21:24)

[Odgovori]

leopard,
Nadam se da ce doci. Hvala na podrsci, drago mi je da ti imas lepe dane u svom secanju!
Pozdrav

Comment by marinamil (03/01/2011 21:26)

[Odgovori]

unajedina,
Svaka cast sto umes da prepoznas pravu srecu. Ako se tebi to dogodilo prosle godine, mozda ce meni ove? ;)
Pozdrav

Comment by marinamil (03/01/2011 21:27)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me