Homoseksualci strahuju ponovo

Sedam godina nakon ubistva transvestita Vjerana Miladinovića Merlinke javljaju se naše gej-lezbijske organizacije da kažu kako se plaše za svoje živote. Podsećaju, to nije jedini smrtni slučaj budući da je prošle godine ubijena jedna transeksualka Minja Kočiš. 

Zahtevaju razgovor sa Borisom Tadićem. Plaše se. Hoće nešto. Nigde ne piše šta. Traže prava. Nigde ne piše koja prava. Stani malo, gledaj, vidi, pazi. Ubistvo je strašno, to nam je jasno. Niko nema pravo da oduzme život drugom biću ma koliko se ono razlikovalo. Zato i postoje zatvori. Ali naša istorija nam kazuje da imamo više nerešenih slučajeva ubistva u državi nego para u budžetu. Nikad se na to nećemo navići, što je dobro, taman ćemo se svake godine podsećati koliko je prošlo vremena od istrage. Ako se nekad neki ubica i pronađe, i još stvarno bude bio kriv(a ne neko žrtveno jagnje), nazdraviću u to ime. 

"Drzava treba da stiti svoje gradjane". Koliko puta se ponovi ta recenica u vreme tragedija. Pa ni Bog ne cuva svaku budalu na planeti ako makar malo ne povede racuna o sebi! Kako ce ti DRZAVA pomoci ako sam sebi ne mozes?

Polako, da se izjasnim. Super je to , svi se volimo la la la. Ništa protiv LGBT osoba nemam kada je reč o njihovim seksualnim i ljubavnim obeležjima. Ali, da zahtevaju od države nešto a da sami KONKRETNO ne znaju šta, e to je već neozbiljno. Šta vi imate što ja nemam i obratno?!

Ja sam žensko i često sam na meti perverznih i poganih matoraca koji verbalno i fizički posrću na mene kao na objekat svoje požude. I šta sad? Pošto sam nesposobna sama da se odbranim treba da napišem pismo? "Dragi predsedniče, molim Vas nađite vremena da ubedite Dačića da zaštiti žene. Zabranite svim muškarcima da nas pogledaju i ne daj Bože, priđu. Po mogućstvu osnujte i Sekretarijat za kontrolu ponašanja muškaraca na javnim mestima."

To je, dakle, moj konkretan zahtev. A koji je vaš? Svaka normalna osoba poštuje vaše opredeljenje. Ne razumemo se u pogledu vaše potražnje.

Sutra ću i ja da se žalim predsedniku. Sutra će svako od nas da nađe barem jedan razlog zbog kog bi pisao Tadiću. Ali ne može on da zabrani mom ljubomornom dečku da me ubije. Ne može on da naredi ljudima:"Ne dirajte žene na ulici!". Ovo nije Kraljevina Srbija, niti je naš zakon jednak za sve. Ali tu je potrebno malo više truda i rada od jednog pisma jednom lepom predsedniku.