Putnicki kombi prevoz

Ej ukoliko je nekome potreban ili znate nekoga kome treba, prevoz kombijem, mozete da za cenu po dogovoru, vidite na ovom broju. 0642323666 Zoran

Digla se frka i halabuka sada oko ovog dima, pa ako nekome treba, brze da se snadje. 

POzdrav 

Strah, glad i seks

Procitala sam juce prekjuce da zene imaju urodjen strah od debljine, od gojenja, je l te. A onda sam se zamislila... Muskarci ne da nemaju strah od toga da ce jednog dana svojim zenama biti ruzni i aseksepilni, nego se konstantno tese reklamama u kome frajer od metar osamdeset i sto devedeset(kila) merka neku zgodnu konobaricu dok mu donosi pivo. Jos jedno za "stomace". One ostale reklame, u kojima se polugoli manekeni briju/mazu/zagledaju u svom fensi kupatilu upucene su (latentnim) homoseksualcima, samo oni jos stavljaju kreme za ocnjake i podocnjake.

Zasto zene, lepe, zgodne, pametne, mlade, perspektivne... jure zakrzljale polumatorce sa dosadnom i dzangrizavom zenom kod kuce. Evo, licno ne shvatam zasto se neko upusta u seksualni odnos sa nekim ko ocigledno nije cuo za higijenu ili barem pristojan izgled. Protiv sam svake zene sa prljavom kosom i muskarca ogromne stomacine. Strah od debljine takvi ne osecaju. A zasto? Zato sto i dalje postoje klinkice koje ce da napali cinjenica da je on "baja" jer sedi u "koznoj fotelji" pa ce jednu takvu da sredi i njoj. (Drugo su sponzoruse i njihove dembelije, o tome ni u ludilu necu da raspravljam).  

Sam taj naslov "Zene sa urodjenim strahom od debljine" navodi me da zamislim pateticnu zenu srednjih godina koja sedi ispred svog Tv-a cekajuci njegovu poruku dok usput prozdire 16 sarmi. Poslednji put sam pojela kilo mesa kad me decko ostavio ali kad sam imala 16 godina!!! Sad ne idem na aerobik zato sto me neko kritikuje da sam debela nego zato sto je to merilo zdravog zivota. Zato sto Severina ima bolje telo i desetak godina vise od mene. Sramotno. Zapusteno. Nezdravo.

Jos i onaj primerak sa "iskrivljenim ogledalom". Anoreksicne devojke u ogledalu uvek vide debelu devojku. Zato su i bolesne. Ali, primerci onih devojaka, a svi takve imamo u okruzenju, koje nose helanke ko da idu na izlozbu, dobro se osecaju u svojoj kozi, a o kolicini masnoca i sala i njihovoj kilazi- ni govora. Ma, furaj, bre, bitno je da se ti dobro osecas! Sta pricaju da si debela? Smeju ti se iza ledja? Ma ko ih jebe, sestro, super si, samo tako nastavi. Pa kad te stigne infarkt na jednom od tvojih izlozbenih setnji kroz nasilje u dopicnjaku, shvatices da nije poenta u lepoti koliko u zdravlju. 

Nije sramota jesti, piti, svi se mi otkacimo na slavama, svadbama. Sramota je u nemanju granica. U jelu, picu, moralnih i etickih.

Tvoj decko jeste debeo i ruzan, uz malo srece pozivece do 50-e posle ce da predje na zdravu ishranu i izgurace jos koju. Ti si mlada, lepa i za mentalnu ustanovu sto se zabavljas s njim.

Imas oci. Ali nemas morala. On ima zenu i dete. I tacka. 

Ne moze se uhvatiti senka

Ponekad imam osecaj da ti nikad nisam rekla hvala... Ne secam se da sam ti ikad rekla koliko mi znacis. Ne znam da li sam te dovoljno puta u zivotu zagrlila, ali dobro se secam kada sam te zagrlila poslednji put. Pomislim, Boze, samo da sam znala... Ali, sta? Ni to ne bi promenilo cinjenicu da tebe vise nema... Tvoje reci, tvoja blagost, prava dama. Je l znas da se ne mogu setiti tvoga osmeha? Boze, kako si bila lepa. Ja ne mislim kao i svi da si digla ruke od svega i na kraju odustala od borbe. Ne, ti nikad nisi bila takva! Nikad to ne bi uradila. A kako si nas onda sve polako pripremila na tvoj odlazak... Mesecima unazad, kao da si se oprastala. Ni to tad nisam shvatila!

Je l se secas kako si me ucila da budem dama? Pa kad si potrosila dane sijuci moju matursku haljinu iako ja nisam htela da bude nista posebno. Dala si sve od sebe da izgleda bas kao iz mojih snova, ucinila si je savrsenom, ovekovecila si taj momenat zauvek... svojim rukama i ljubavlju...

S prvim suncem, skuvala bih kafu za nas tri, ti bi ukrala malo vremena od rucka i sela da odmoris. A meni nisi delovala umorno, ja sam ti se divila sto sve postignes, sto sve radis, sve stizes i preda mnom nikad ne zalis. Naprotiv, tako si ponosna bila kad pored svega uspes i da mi usadis neku mudrost u moju tvrdoglavu pamet.

Kako mi neke reci sada ne izbijaju iz glave, kako bih ti postavila jos milion pitanja, pa makar svako od njih bilo samo "kako si". Secam se mozda jedine primedbe koja bi podsecala na zal, a to je kad si mi rekla "zavrsi, marina, fakultet, nemoj da te muce kao nas". Ej, dusu bih dala sad samo da ti nikad nije bilo tesko. A sad je kasno. Sad ti vise nije tesko nista, sad si na boljem mestu i ja se tesim time da si i dalje preko puta mene kao nekad i da samo treba da stavim kafu i ti ces doci...

Samo sam je jednom skuvala, sela na terasu i gledala u tvoja vrata. Niko nije izasao. Ja sam ustala i otisla.

I nisi mi ove godine donela jaja za Uskrs. Obamrla sam cela kada sam na vratima videla tvoju unuku. Boze, ona te se nece ni secati kad odraste, a tako je prelepa. Prava dama, bas kakva si ti oduvek zelela da bude.

Ne zelim vise da oklevam, niti da cekam da mi Bog oduzima ljude koje volim. Dobre ljude zove sebi, a mene ostavlja? Meni ostavlja prazninu u srcu, zal, koji ce samo kao gorak uzdah izaci kroz mene tesko i mrko. 

Ostaje mi samo da se pitam da li si znala koliki si deo mene zapravo bila TI. Kao druga majka, kao uzor, kao zena za sva vremena. Jer kao sto si rekla "sve zene su zmijice, samo ne znas koja je otrovna", tako ja negiram-  ti si bila prava zena, rodjena u pogresno vreme, bez bilo kakvog skrivenog otrova...

Sumnja u zelje

Ne mogu sebe da okarakterisem kao srecnu osobu u ovom momentu. Ne znam ni koji su tacno kriterijumi za to. Srecna ne. Imam dovoljno srece, mozda nekad malo vise nego sto mi treba, nekad je nisam ni svesna. Imam srece sto sam jos ziva. U tom smislu, imam je. 

 Pogledam iza sebe i osecam se razmazeno. Kao da uporno dobijam sta hocu, a da nikad nisam osetila da sam srecna. Volim da mislim da se nase zelje, sve nase zelje, ispunjuju onda kada ih mi postanemo svesni, kada priznamo sebi sta je to sto zapravo zelimo i kada svim srcem osecamo tu zelju. Jednostavno, kockice se poklope onda kada mi znamo kako zelimo da one izgledaju. U suprotnom, i najmanja sumnja, rasprsne nase zelje u paramparcad i mi ostajemo  nezadovoljeni. 

U principu, sve je to cist sex. Kad znas sta hoces to i dobijes, kad znas sta zelis, znas i da uzivas. I to je to. Zvuci suvise jednostavno da bi bilo istinito. Navika da sve sto je lepo mora da bude komplikovano je upravo ono sto nas tera da krsimo nase snove i gusimo sopstvene zelje. Gomilamo strahove.  Nema "volim te", nema "zelim te", nema "imam pare" i nema "imam kola", nema "zdrav sam", nema "ziv sam". Ne. Samo zasto. Zasto me volis? Zasto me zelis? Koliko imas para? Koja kola vozis? Kako si zdrav? Da li si siguran da si ziv?

U proste istine ne verujemo. Nema ih. Sve su lazi, a kriju se iza istine. U tome je fora, je l da? U tome da "otkrijemo u cemu je fora". A onda jos malo da vrtimo film i da se osecamo kako smo sve "skontali" i da smo tek sad na pragu istine. Pih! Nema drazi ovaj zivot dok se sve bude svodilo na kopanje po istini. A opet, svi cemo otici do djavola dok uzimamo stvari zdravo za gotovo. I dolazimo do najdosadnije cinjenice u zivotu a to je da svemu moramo pronaci neku meru, je l te? Granicu izmedju dobrog i zlog, drzimo se nje i sve ce biti ok.  

Kako onda da osetim totalnu histeriju, stopostotnu srecu, maksimalnu tugu, srecu, ljubav  orgazam? Ne ide to jedno s drugim. Nemoguce da je sve u zivotu tako  crno-sivo-belo. Nemoguce je osetiti nesto divlje prelepo i otupljujuce ako u to ne udjemo sa sto posto sebe. Sto posto crni, sto posto beli. Sa 100% zelje. 

Od nas prave cirkus

Necu da platim RTS pretplatu. Jebe mi se za skupstinu, jebe mi se za Ligu sampiona, ali necu, bre, da opet od nas prave cirkus! Opet je nasa drzava jedinstvena i neponovljiva po gluposti i sprdnji. Izlazu nas, bre, podsmehu citavom svetu, sta smo mi? Cirkus nakaza?

Vaznije je bilo sinoc pogledati prenos skupstine nego neku od utakmica. I onako nisu ni pustili utakmicu, kazu - vaznija je Srebrenica. OK, vaznije je to pitanje, svakako (eto, nam odgovora na ono koja je najvaznija sporedna stvar na svetu, a koja stvarno najvaznija), ali sad ce Aca i Slavica sledecih 16 dana da se svadjaju ko je tu koga zajeb'o pa mi nismo odgledali Bajern-Minhen. Vole poslanici da gledaju i lude kuce i veliku bacu, pa misle ajmo i mi malo, kad vec ne mozemo svi da stanemo na farmu.

A sta na to kaze UEFA? Pa oni, normalno, traze pare. Ko ce da plati njih ne zanima, a i zasto bi? Ljudi ne mogu da se nacude kako neko nece da pusti utakmicu a vec je debelo platio za to? Kako?! Pa pare nisu problem, pare nisu njihove. Od kad je sveta, veka i UEFE, nije im se dogodilo da im neko kaze - Izvin'te, nismo pustili vasu utakmicu, imali smo preca posla, ovaj narod, jebiga, voli da baca pare pa to ti je.

A tek kakav bi skandal ispao da su pustili utakmicu?! Hahahahaha... Izvin'te, gospodo poslanici skupstina se prekida na 90 minuta(+gore koj minut), otidjite meznite nesto, pa se vidimo kasnije, ko veli moze Srebrenica da ceka jos koj sat kad je vec cekala 10 godina.

Vec vidim taj ustanak protiv Slavke. Srecom, zena vodi skupstinu, nije se dala zajebati.

Mene ko i poslanike LDP-a, zabole i za jedno i za drugo, ja sam gledala svoja posla. Neko skoknuo do Arene, a neko iskljucio televizor. Laku noc.  

Riki Martin je gej ili zasto je moj zivot izgubio smisao

Ne mogu da verujem. Znam da u njemu ima nesto sto svi mi volimo, svima nam prija, neophodan je za reprodukciju... Ali, zar i ti sine Riki? Sutra idem na operaciju, ugradice mi penis, pa ako si ti gej, ja cu da ti budem decko! Jebes ti ovakav zivot! Necu bre da stalno gubim! Kako ide poslovica, ako ne mozes da pobedis, pridruzi im se, tako cu ja da se pridruzim vama, braco homoseksualci! Ali, idem pravo kod Rikija! Nema tu puno posla da se odradi, kad sam ja u pitanju. Sastruzemo ovo malo sisa sto imam, nadomestimo ono sto mi fali, trt-vrt i gotovo! 

A onda cemo zajedno da pevamo opsajd insajd aut living la vida loka :))) 

Sir od majcinog mleka

Dvoje kuvara iz Njujorka, muz i zena, iskoristili su zalihe mleka za dojenje i od njega napravili sir. Za sparvljanje ovog sira potrebne su vam dve solje majcinog mleka, dve solje mleka bilo koje zivotinje, jedna, do jedne i po supene kasike jogurta(tipa balans, probiotik), malo smese za siriste(maja, kupuje se u bolje opremljenim prodavnicama) i soli po ukusu, jedna supena kasika otprilike. 

Ovo svakako spada u narnu organskog porekla. Pitanje je da li biste imali zelje da probate tako nesto? S druge strane tu je i eticki kodeks. Da li je ispravno hraniti se necijim telesnim izlucevinama?

Ako vam padne na pamet da okusite, javite kako je! 

Sprdnja :)

Pogine Mihael Sumaher i ode kod svetog Petra. Kaze njemu sv. Petar- Slusaj, ti si meni bio omiljeni vozac u F1 i mozes da biras gde ces, u raj ili pakao. Kaze njemu Sumaher- Posto ja sad volim motore, ja bih tamo gde mogu da ih vozim brzo da divljam. Na to ce njemu sv. Petar- U paklu mozes da vozis brzo, ali cim sednes na motor , poginuces, a ako odes u raj mozes da vozis koliko hoces ali da postujes ogranicenja. Izabere on tu raj i ode.  Vozi se Sumi tako, sve po propisu, kad pored njega proleti Isus na motoru 200 km/h. Ode Sumaher sv. Petru i kaze- Pa cekaj, meni se rekao moram sporo da vozim , a ovaj manijak prodje pored mene 200 km/h. Na to ce njemu sv. Petar- A jebi ga, sta ces, tatin sin.  

Idi

 

 Jedva si cekao da odem da sirom otvoris vrata starim gresima, da dusu napojis onime sto je slatko poput meda i otrovnije od smrtnog otrova. Jedva si cekao da svoju dusu nahranis nizim instinktima, da se vines u nebesa pogresnim putem, da kroz zivot krenes samo ravno, samo pravo bez obzira na to gde ces stici. Nemas vise moj vetar u ledja koji ti je pomagao da se popnes uz neprohodnu planinu. Nemas vise moju ruku koja te podize na vrh. Ali, tako i je lakse. Ne mozes da kazes sebi kako moras vise i dalje i bolje i uvek uvek samo napred ka pravom cilju, ka pravom uzvisenju ka pravoj duhovnoj visini. Ne, sada mozes da se prepustis strujama zivota da te bacaju gde im se prohte. Da lome te o stene, da piju tvoju krv zedne tvoje malodusnosti. Ne moras da se boris, ne moras da se trudis, da se probijas, sada nista ne moras. Niciji glasic ujutru ti ne kaze -Veruj mi, mozes ti to, veruj sebi i uspeces, veruj jer si najbolji! Prepusten sam sebi, odlucio si da ti zivot kroje drugi. Za sebe ne zelis bolje, za sebe zelis lakse. Neko bi rekao da je to pametno, da tako treba da bude u zivotu, ali ako se malo ne pomucimo, gde dozivljavamo onda pun ponos i satisfakciju sto smo u necemu uspeli? Moja upornost mi nikada nece dati da se smirim, da se pomirim sa svime onime sto me ceka i sto dozivljavam. Nikada nista necu prihvatiti mirno. To je moja sudbina i moj najdragoceniji dar. I moja najveca greska sto sam to pokusala da usadim i tebi. Da prenesem moju zelju na tebe, moju snagu da uvek ides ka onome sto je vise, dalje ali samim tim i bojle. Moja greska je sto te nisam pustila da budes takav kakav jesi, sa svojim manama kao i sa svojim vrlinama. Sto ti nisam dala da padnes. Sto sam ti pruzala ruku i pri najmanjoj trzavici. Da nisam, mozda bi sada znao da se suocis sam sa svakom preprekom sa zeljom da je unistis. Da nisam, mozda bi bio beskrajno moj. Ali to nikada necemo znati. Nije to ni neophodno sada. Moje je da nastavim hrabro kao i do sada. Na tebi je da se sada sam sa sobom izboris i hrabro suocis sa zivotom. Ustani kad padnes. 

Ono tuzno sto nas razdvaja

Dozivljavate najgore strahove, placete, koprcate se u sopstvenoj nemoci, molite za milost. Budjenje! I jedan veliki uzdah, najvece olaksanje- sve je bio samo san. Tezak dan sledi to je sigurno, po pravilu tako, nakon teskog izivljavanja vase podsvesti nad vama samima u trenucima kada bi trebalo da odmaramo. Borim se sa teskim mislima, jos jednom se tesim da je sve bio samo san. Naucnici jos uvek nemaju razumno naucno objasnjenje na pitanje- kako je moguce da nam se desi ono sto smo sanjali?

 Postoje stvari na koje ne mozemo da uticemo. Mozemo da odlozimo smrt, mozemo da se hranimo, vozimo, prelazimo ulicu, kopamo rudnike pazljivije, ali smrt je neizbezna. Da li su i ostale stvari obavezno kratkog roka? Mora li moja majica da se pocepa posle "trideset pranja", moraju li moje dlake da opadaju s glave, da li moram ovaj kompjuter da zamenim novim? Nista tako tesko ne pada coveku kao proalznost. Nista njemu nije teze objasniti nego jednostavnu istinu- sve stvari stvorene su da nestanu. I kompjuteri se menjaju iz generacije u generaciju, i biljke i ljudi. 

Ljudska pamet je prolazna, takodje. Vremenom, osim sto postajemo mudriji, postajemo i sve vise zaboravni. Kao posle trideset pranja i nas mozak se "istanjio" i kao da je pun virusa, prima sve manje informacija. Donekle ce pomoci ginko biloba. Samo donekle. Pomaze i oprez, paznja, briga. Ali, nista ne leci porlaznost! 

Nasa koza trune. Pretvara se u naborano cebe koje nas obavija, ali vise nije u stanju da nas stiti kao nekad. I ona ima svoj rok trajanja. 

Nase srce se gasi. Sve sto smo radili za zivota da ga zastitimo, blagotvorno je, a sve ono sto nismo, vodi ga u sigurnu smrt. Nasu smrt. Ako izgubimo samo srce, modu da nam ga zamene. Da nam neko tudje zameni nase i spasi nas smrti. Odlozi je. 

Molim vas, dajte mi drugo srce. Ne umirem. Ne zelim da odlozim smrt. Ja bih da svoje srce spasim.  Lepo je ocuvano, zdravo je, ali opna koja ga je stitila, istanjila se. Hranilo se lepim emocijama, bilo je srecno, smejalo se sa mnom, od radosti trcalo do stomaka i nazad. Trenutno ne trci. Ali obecavam trcace ponovo, samo ja ne zelim da trci u meni. 

Uzmite ga.  

Dobrodoslica

Koliko vas je sposobno da studira, kuva, smirgla parket i kreci u isto vreme? Da nadje vremena za fakultet, porodicu, prijatelje, decka i izbalansira svoj zivot da i dalje izgleda kao da vam nista nije tesko? Ne mogu da ne primetim da danas mladi, stari, i oni u sredini, samo kukaju, mumlaju, zale se i stenju a nista ne rade ili jedva postignu da jednom dnevno odu, eto, odu na aerobik ILI fakultete. Sta je s tim grehom? Kakva je ta lenjost?

Kakva je to zena danas kad ne ume sijalicu da zameni? Kakav je to muskarac koji ne zna slavinu da zavrne? Neki odnosi su se definitivno poremetili. Pogotovo odnosi moci izmedju "jaceg" i "neznijeg" (sto je eufemizam za slab)  pola. Beze muskarci od zena koje bi mogle da renoviraju ceo stan bolje od njih i pritom spreme rucak i brinu o sebi, beze glavom bez obzira. Njihov ego ode nenormalnom brzinom u MINUS. Ko je sad jaci pol, ha?

A kad nekom kazem da ona ima sve. Da je ona ne zena, ne muskarac, nego jaca polovina sa svom neznoscu koju jedna prava zena nosi u sebi. Nema tog koji nije pomislio, e da je takvih vise.

Ali, nema ih! Samo je jedna! Ovo je dobrodoslica za nju. Mozda nam svojim recima i usadi malo vise vere u to da zaista SVE MOZEMO!  

Homoseksualci strahuju ponovo

Sedam godina nakon ubistva transvestita Vjerana Miladinovića Merlinke javljaju se naše gej-lezbijske organizacije da kažu kako se plaše za svoje živote. Podsećaju, to nije jedini smrtni slučaj budući da je prošle godine ubijena jedna transeksualka Minja Kočiš. 

Zahtevaju razgovor sa Borisom Tadićem. Plaše se. Hoće nešto. Nigde ne piše šta. Traže prava. Nigde ne piše koja prava. Stani malo, gledaj, vidi, pazi. Ubistvo je strašno, to nam je jasno. Niko nema pravo da oduzme život drugom biću ma koliko se ono razlikovalo. Zato i postoje zatvori. Ali naša istorija nam kazuje da imamo više nerešenih slučajeva ubistva u državi nego para u budžetu. Nikad se na to nećemo navići, što je dobro, taman ćemo se svake godine podsećati koliko je prošlo vremena od istrage. Ako se nekad neki ubica i pronađe, i još stvarno bude bio kriv(a ne neko žrtveno jagnje), nazdraviću u to ime. 

"Drzava treba da stiti svoje gradjane". Koliko puta se ponovi ta recenica u vreme tragedija. Pa ni Bog ne cuva svaku budalu na planeti ako makar malo ne povede racuna o sebi! Kako ce ti DRZAVA pomoci ako sam sebi ne mozes?

Polako, da se izjasnim. Super je to , svi se volimo la la la. Ništa protiv LGBT osoba nemam kada je reč o njihovim seksualnim i ljubavnim obeležjima. Ali, da zahtevaju od države nešto a da sami KONKRETNO ne znaju šta, e to je već neozbiljno. Šta vi imate što ja nemam i obratno?!

Ja sam žensko i često sam na meti perverznih i poganih matoraca koji verbalno i fizički posrću na mene kao na objekat svoje požude. I šta sad? Pošto sam nesposobna sama da se odbranim treba da napišem pismo? "Dragi predsedniče, molim Vas nađite vremena da ubedite Dačića da zaštiti žene. Zabranite svim muškarcima da nas pogledaju i ne daj Bože, priđu. Po mogućstvu osnujte i Sekretarijat za kontrolu ponašanja muškaraca na javnim mestima."

To je, dakle, moj konkretan zahtev. A koji je vaš? Svaka normalna osoba poštuje vaše opredeljenje. Ne razumemo se u pogledu vaše potražnje.

Sutra ću i ja da se žalim predsedniku. Sutra će svako od nas da nađe barem jedan razlog zbog kog bi pisao Tadiću. Ali ne može on da zabrani mom ljubomornom dečku da me ubije. Ne može on da naredi ljudima:"Ne dirajte žene na ulici!". Ovo nije Kraljevina Srbija, niti je naš zakon jednak za sve. Ali tu je potrebno malo više truda i rada od jednog pisma jednom lepom predsedniku.

 

Bolest!

Jeste li citali jucerasnji tekst u Kuriru o nekim likovima sto salecu klinke preko interneta? Pocinju sa onim naivnim pitanjima, koliko imas godinica tralalalala , pa nastave s najstrasnijim vulgarnostima?! Muka njihova je sto nisu znali da se ne dopisuju s trinaestogodisnjakinjama vec s novinarkom spomenutog lista, koja ih je, je l te, zavarala. Uhvaceni su u mrezu,  ali nisam primetila da se iko zbog toga potresao? MUP cuti, mame i tate se brinu za svoju decicu, a najbanalniji predlog bio je "kontrolisite svoju decu". Kao da je to ikako moguce. 

I posle mi kazu da ne citam Kurir. Pa, zasto? Na stranu, neke tabloidne gluposti, ovo je sasvim ozbiljna stvar i nisam nesto videla da se iko od drugih novinara iz drugih novina kao potrudio da produbi svest ovog naroda kada je o pedofiliji rec. Srasla je uz nas, navikli smo da nas seksualno uznemiravaju, ili sta? Sta je problem? 

Ne mozemo da ocekujemo da nam deca izrastu u normalne ljude ako od malena budu bombardovana seksualnim neurozama s raznih strana. Nije ni cudo sto postaju huligani i svoje frustracije iskaljuju agresivnoscu. Ne postaju oni to odjednom , takve ih mi stvaramo. Pedofilija je bolest, ne treba nam smrtna kazna, ali sa time definitvno moramo da se suocimo. Prava tema za neki Insajder ili novu emisiju koja ce takve bolesnike oterati tamo gde im je mesto. U Sibir!

Zene sve mogu, al jedno ne

Ja sam zensko i ne znam da vozim. Nema tu neke goleme filozofije, ne radjamo se nauceni, ali k'o sto o zivotu Karla Marksa znam sve, tako o kolima ne znam nista. I ne mogu da kazem da nisam pokusala da naucim. Vozacku dozvolu posedujem i nisam je dobila "preko veze". Kad me natarala muka, tj. uvodjenje ovog "novog zakona", odvozala sam svoje i kol'ko tol'ko savladala osnovno.

Jedva da umem da idem u rikverc pravo, a kamoli da se parkiram. I to kao neka istrazivanja pokazuju, je l te, zene nemaju razvijen taj deo u mozgu sto pomocu njega ides u rikverc(??). OK. Ima i izuzetaka, ribe koje su super vozaci. OVDE NIJE REC O NJIMA. Ovde je mesto ostalim zenama. Onima koje ne staju na pesackom, ne voze preko 60, gledaju levodesnogoredole kad se ukljucuju u saobracaj koji prethodno apsolutno zablokiraju. One su "pazljive" jer to je narocito zenska osobina. One su nesnalazljive, ponosne na sebe kad promase rupu, k'o da su egipatske piramide podigle.  I one nikada ne prave teske sudare. Ali vas dzoknu otpozadi tek toliko da se zacenite od smeha pre nego sto se na nju izderete. 

Tako je to sa zenama. Kao sto voze, tako otplacuju i kredite. Oprezno, na vreme, pazljivo. Tako je bar pokazalo jedno istrazivanje, nedavno objavljeno u Blicu, koje zene velica kao neke maherke u baratanju s novcem. Ne, s novcem kazem ja, samo sa obavezama. Te iste zene koje kredite revcnosno otplacuju, o kesu brinu koliko i pesacima sto prelaze ulicu. Zabole ih, ako je preko puta dobar izlog s cipelama.

Ali one ce da nastave da voze, da trose pare, da zive normalno. Sto je ok, samo ako vi niste taj pesak sto prelazi ulicu.

Evrovizija- izvisija

 (Dalje)

«Prethodni   1 2 3 4 5